У више наврата, нисам се усудио да погледам себи у очи, да се суочим са погледом свог одраза из огледала. Не знам, опасне су то ствари. Стидети се од самог себе а не усудити се на исповест, признање. И тако... Сада седим, бленем низ тренутке који ме заобилазе, а са огледана на зиду, боде ме онај поглед. Одувек ми је мањкало одлучности или сам само исувише бринуо због последица. Ипак, окрећем главу полако, полако, чини ми се читаву вечност и у тренутку кад се сусретну два пара црних очију, огледало пуца. Знао сам! Још седам година несреће. Ето...
некој
смејеш се птицо безочна
унеређена незајажљиво
јаланџија се кези са довратка твога
птицо безочна
на крила пауци ти се размрежаше
сцена
жустри су ме жмарци
обавили
струјим са њима
и не знам
дал да се смејем
сенци
коју баца моје
згрчено тело
у реду за нестајање
или
памтећи само радосне дане
заплачем над овом
сценом
горштак
заглибљен си горштаче
у глиб сопствене погани
капија ти разваљена
каријатиде обезглављене
а ти би да журиш
горштаче несрећни
три би жетве хтео
1.
етерна је нервозна
ништа не остаје да је подсети
ногавица јој се пресавила
преко ципеле
и
она се сагиње да то поправи
испусти тешки уздах
јеле су јој се сарме и
намах се сети срећних дана
прослава нових година слава рођендана
када је у сласт
гутала једну за другом
2.
етерну боли зуб
она узима гутљај љуте комовице
не би ли јој десни утрнуле
али комовицу гута и
богами јој се ослади
напи се заборави на зуб и
узе да везе
док је не савлада сан
уснила је потпуно исти сан
као и лане кад је заболео
исти зуб
кад јој се комовица љута
проклето осладила
3.
етерна не зна да плете
није знала ни њена мајка
ни њене мајке мајка
док је мајкине мајке мајка
плела па растурала
једном је официру чарапе
такве исплела
кад би их изуо да пере ноге
алуминијумски лавор би се
разграђивао
једном је свештенику мантију
такву исплела
свети је трифун сишао да је
опипа
4.
етерна не мари ни за шта
она зна
како је наш немарни свет
до овог степена
стварности дошао
небо се било стуштило а
ветар окренуо ка њој
њен је кревет у сенци и ту је
куршум не може погодити
не боји се она куршума
боји се оса
кад зора заруди крене правцем
само њој знаним и осињи мед бере
са бесним га вуковима
сирота дели
5.
етерна избавља из ништавила мноштва
оне безимене луталице
сваког се часа претварају у сенке
после тога играју шаха
или пиљке
у прво време заиста осети нијансу
самарићанског заноса
спрам оних које је избавила
умисли да је знала врага
и наложницу му која сикће
не уздише ваљда није луда да шапуће и говори
још и то још и то
она није крива што је настрадала
бистро око сни
6.
етерна је тип случаја
дат и одређен узет па враћен
покопан па ископан
те ноћи кад је ископаше
на смрт је преплашила верног слугу
он уз оченаш на колена паде
помилива га она по коси
прерано оседелој
загледа се у небеса кроз
крошњу дрвета ораховог
наравно
ништа од намере њене не би
стога седе
узе сама да се наслађује
гурнувши руку међу бутине
међуножје розе да мази
7.
етерна не тако често
гледа их где седе у увалици
њих двадесетат и гланцају гранате
а доле на отвореној прузи
зубима је покушавала да откине шину
потом се налокала грозне воде
са станичне чесме
па би седела руку завијених
у празној чекаоници
воз је стигао веома прозиран
први пут
док је одлазила са осмејком се окрену
довикујући с вама је готово готово готово
