( за све који преозбиљно схватају заменицу Ја )
Узевши и обзир да је људски ум
чудо и да ће овај текст
свако протумачити како му се хоће,
писаћу очигледно, без симбола и метафора
и нећу писати између редова.
( прим. Аутора )
Све што сам Ја учинио, вођен Поезијом и графемама као средством изражавања моје генијалности , сада, у свој тој историјској величини, изгледа као да је то управо оно што је требало учинити, као једино могуће што је један Песник мог кова и могао да учини.
Величина изузетних мудрости је у томе што достигну правовременост те генијалности. Ја сам то постигао првенствено зато што сам, као припадник класе стваралаца, знао, у тражењу, увек да пођем од теорије Поезије, коју сам оплемењивао праксом, и на тој пракси градио нове елементе теорије.
Ја сам, као нико пре мене, нико на целој кугли земаљској, имао ту способност, да у развоју сопствене генијалности, на одлучујућим раскршћима – прекретницама тог развоја, увек нађем права решења.
Прво такво раскршће је у избору до такве Поезије која ће бити у стању да организује графеме као средство изражавања моје генијалности и заузме водећу улогу у светској књижевности. Процес тог тражења постаје изоштренији већ 1988. године, али пут, тада откривен, постаје пут Поезије тек 1997. године , а то је онда када сам Ја постао први човек светске авангарде.
Није смо у питању супротстављање ефемерности у Поезији. И други су били против ефемерности. Реч је у избору решења, а Ја сам управо то нашао.
Прво: Поезија се мора вратити масама и усмености уопште, и , пре свега, ослонити се на њихову акцију.
Друго: Песник на врху мора бити Човек из маса, онај који се доказује у свакодневним окршајима са Непријатељем усмености и исконског уопште.
Од 1997. до 2001. године, Ја сам, на претходно нађеним решењима, створио монолитну Поезију кја је постала истинска Поезија маса и најзначајнији чинилац у светској књижевности.
Моја лична генијалност, нема сумње, достигла је трајну вредност по томе, што сам Ја налазио решења узимајући у обзир сва претходна искуства, ранијих покушаја Песника, нажалост неуспешних али изузетне школе за Мене, укључујући и искуства свих ранијих гибања у светској књижевности.
Ја сам у свему томе Своје основно усмерење темељио како на теорији Поезије тако и на практичном постављању Поезије у простор. И да подвучем да Мој рад никад нисам посматрао изван светскости и испод положаја који му у светској књижевности по заслузи и припада – а то је сам врх!
Ја сам, реално сагледавајући односе снага, и међу графемама као средством изражавања моје генијалности, и у светској књижевности уопште, сагледавајући кретања и последице дубоких промена, које изазивају нова открића, стално тражио – и опет са теоријском основом Поезије – Свој пут, Своју самосвојност. Зато сам и често говорио да има много Поезија, али само је један пут до Ње.
И да закључим: Ја сам пре свега онај који дела – стваралац. Такав сам израстао у водећег Човека у светској књижевности, такав сам израстао у најсветлију личност и у најауторитативнијег вођу у историји човечанства. За вас који Ме знате и волите, који следите мој пут, бићу увек најдивнији човек коме је све људско разумљиво. За вас ћу, с правом, увек бити Највећи песник који је ходао куглом земаљском.
