горштак
заглибљен си горштаче
у глиб сопствене погани
капија ти разваљена
каријатиде обезглављене
а ти би да журиш
горштаче несрећни
три би жетве хтео
сцена
жустри су ме жмарци
обавили
струјим са њима
и не знам
дал да се смејем
сенци
коју баца моје
згрчено тело
у реду за нестајање
или
памтећи само радосне дане
заплачем над овом
сценом
некој
смејеш се птицо безочна
унеређена незајажљиво
јаланџија се кези са довратка твога
птицо безочна
на крила пауци ти се размрежаше
