некој
смејеш се птицо безочна
унеређена незајажљиво
јаланџија се кези са довратка твога
птицо безочна
на крила пауци ти се размрежаше
сцена
жустри су ме жмарци
обавили
струјим са њима
и не знам
дал да се смејем
сенци
коју баца моје
згрчено тело
у реду за нестајање
или
памтећи само радосне дане
заплачем над овом
сценом
горштак
заглибљен си горштаче
у глиб сопствене погани
капија ти разваљена
каријатиде обезглављене
а ти би да журиш
горштаче несрећни
три би жетве хтео
Нема коментара:
Постави коментар