ти

целу си васељену
млеком својим полила
само си моја жедна уста
промашила

зашто си се вратила

да би те горким чемером појила
зашто си ме онда немирно погледала
да би ти срце сломила
да би ти у уста узде населила
седлом оседлала шећер ти дала

целу си васељену
белим хлебом нахранила
само си моја гладна уста
промашила

зашто си се вратила

да би те патњи незнаној изложила
зашто си онда да ме волиш лагала
да би те у ватру бацила
из брлога твога извукла
етeром опијала језиком убијала