Изненађење

’’...као да се магла спусти
напокоња
и битија неста,
кад безбратственик бестрв
јабуку свих зала
наче... ’’
С.Д. Ловић (Инок и смрт)



    Петком увече Раша узјаше бицикл и извезе се до кеја, где седи, пије вино и пуши. Ту се он фино угнезди и загледа се преко реке у помрчину. Њега море црне слутње – педесет му је година, а нема ни кучета ни мачета, нити су жене њега икад интересовале, нити путовања, књиге, биоскоп или радио, новине никад није читао и ето – проживео пола века. Дању радио, ноћу попио по коју па спавао и у недоглед тако. На одмор никад није ишао, ни са ким се није дружио... и тако би сваког петка-вече размишљао, на том месту би стао, спаковао празну, винску флашу у торбичак, узјахао бицикл и вратио се у свој брлог. То је и сада учинио, али му пажњу привуче плакат, залепљен на огласној табли, испод уличне светиљке, на коме је била фотографија једне лепотице у бикинију, а испод ње натпис:

  МОРЕ ВАС ЗОВЕ

  АГЕНЦИЈА ТА И ТА ВАС ВОДИ ТУ И ТУ ЗА МАЛЕ ПАРЕ                     ТЕЛ. ТАЈ И ТАЈ

  -    Отићи ћу на море.. – севну Раши мисао као муња.
  Он се сети колико само уштеђевине има и помисли за кад па да је чува? За сахрану? Ујутру седа на први воз и правац – море! Тад Раша својски нагази на педале, да што пре стигне кући да се спакује. По први пут у животу срце му заигра и крв му јурну у главу. Замишљао је себе у загрљају оне девојке са плаката, а око њега ситан песак, море, галама, смех...
У тако еуфоричном расположењу, заборави на канал који су тог јутра ископали радници комуналног, због увођења грејања, предњи точак пропаде и Раша се вину у ваздух, једном се окрену око себе и страховито удари главом у ивичњак, да би се, потом, откотрљао низ насип, где га река узе у свој загрљај. Није стигао ни да јаукне од изненађења, на лицу му остаде урезан осмех, док га је матица носила ка његовом циљу – ка мору...