terra

без речи одлази

смеши се а 

гримаса бола не напушта лице

кроји га даје му дух

видите је испод воде

у грчу насмејану

покрену се са дна гомиле смећа

и заувек је прогутају

то је последњи трептај

трзај сна учађавеле земље